Na jednom sajtu ti je Sunce u desetom polju, na drugom u devetom — evo ko je u pravu

Čovek dobije svoju kartu na jednom sajtu i vidi Sunce u desetom polju. Otvori drugi sajt, ukuca isti datum, isti sat i isto mesto, i Sunce mu je u devetom. Prva pomisao je da je neko pogrešio.

Niko nije pogrešio. Oba programa su tačno izračunala položaj Sunca — razlika je u tome gde su povukli liniju između devetog i desetog polja. A te linije ne dolaze iz neba nego iz dve različite matematičke odluke, stare 559 i 376 godina.

Oko dve tačke se slažu svi

Prvo ono što nije sporno, jer se tu gubi najviše vremena u raspravama.

U svih 10.000 karata koje sam za ovaj tekst izračunao — rođenja raspoređena kroz šezdeset godina, za geografsku širinu Beograda — podznak je bio isti u 100% slučajeva, a i vrh desetog polja, najviša tačka karte, isti u 100% slučajeva.

Nijedan sistem ne izmišlja ugao. Ugao je astronomija, i on je isti u svih 10.000 karata koje sam prebrojao.

Nema tu izbora ni škole. Podznak je tačka na kojoj zodijak u trenutku rođenja preseca istočni horizont, a vrh desetog je tačka u kojoj preseca podnevnu liniju iznad tebe. To je astronomija i meri se jednom.

Sistem kuća ne dira ni jedno ni drugo. On rešava samo jedan zadatak: kako prostor između te četiri tačke — istok, zapad, gore, dole — podeliti na dvanaest soba. Oba sistema se slažu oko dve najvažnije tačke u karti i razilaze se samo oko pregrada između njih. To je razlika između temelja i zidova, ne između dve kuće.

Čovek iz Kenigsberga, 1467. godine

Johan Miler je rođen 1436. u Kenigsbergu u Frankoniji i umro 1476, sa četrdeset godina. Potpisivao se latinski, po rodnom gradu — Regiomontanus, što doslovno znači „kraljeva gora". Bio je matematičar i astronom, jedan od najboljih u svom veku, i bavio se astrologijom kao i svi astronomi tog doba.

Godine 1467. završio je „Tabulae directionum", tablice za računanje napredovanja i godišnjih ciklusa, koje su štampane 1490. i posle toga preštampavane po celoj Evropi. U njima su bile i tablice kuća, i upravo preko njih se podela koju danas zovemo njegovim imenom raširila.

Metod je jednostavan za objašnjenje. Uzmeš nebeski ekvator — zamišljeni krug koji deli nebo na severnu i južnu polovinu — podeliš ga na dvanaest jednakih delova po 30 stepeni, pa kroz te tačke povučeš krugove do severne i južne tačke horizonta. Gde ti ti krugovi preseku zodijak, tu su vrhovi polja.

Regiomontan tu nije bio prvi: sličnu zamisao je dva veka ranije razradio Kampanus iz Novare, samo preko drugog kruga. Regiomontanova verzija se nametnula jer je bila lakša za računanje, a u to vreme se sve računalo rukom.

Jedan podatak koji mnogo objašnjava: Vilijam Lili, najčuveniji engleski astrolog i autor knjige iz 1647. koja se i danas koristi, radio je po Regiomontanu. Sve one precizne presude iz njegovih primera računate su po ovim pregradama, ne po onima koje ti danas izbacuje većina programa.

Monah koji je podelio vreme umesto prostora

Placido de Titis rođen je 1603. u Peruđi, bio je monah olivetanskog reda i predavao matematiku u Paviji. Objavio je „Physiomathematica" 1650. i tablice 1657. godine, i uveo podelu koja je potpuno drugačija po zamisli.

Placidus ne deli prostor nego vreme. Svaka tačka zodijaka od izlaska do kulminacije provede neko vreme; taj put se podeli na trećine. Gde se tačka nalazi kad pređe trećinu svog puta — tu je jedan vrh polja. Gde pređe dve trećine — tu je sledeći.

Zbog toga su Placidusova polja nejednaka, i to vrlo nejednaka na našoj geografskoj širini. U prosečnoj karti iz mog uzorka najmanje polje obuhvata 20,4 stepena zodijaka, a najveće 41,5 — dvostruko više. U krajnjem slučaju koji sam našao, u istoj karti stoje polje od 19,9 i polje od 51,7 stepeni.

Zašto je on preovladao? Ne zato što je neko dokazao da je bolji, nego zato što su se u 19. veku najprodavanije engleske efemeride štampale sa njegovim tablicama kuća. Astrolozi su računali po onome što im je stajalo na stolu, generacija za generacijom, i tako je Placidus postao podrazumevani izbor u skoro svakom programu koji danas otvoriš.

Koliko se zaista razlikuju — 45,6% karata

Sad brojka zbog koje sam ovaj tekst i pisao.

Uzeo sam 10.000 rođenja kroz šezdeset godina, za Beograd, izračunao svaku kartu dvaput — jednom po Placidu, jednom po Regiomontanu — i prebrojao koliko od deset tela promeni polje:

• Bar jedno telo menja polje: 45,6% karata. Skoro svaka druga.
• Prosek po karti: 0,60 od 10 tela.
• Tačno jedno telo seli: 33,79% · dva tela: 9,77% · tri tela: 1,69%
• Prosečna razlika na vrhu drugog, trećeg, petog i šestog polja: 2,75 stepeni
• Najveća razlika na jednom vrhu u celom uzorku: 4,93 stepeni

Pročitaj te brojke zajedno, jer tek tada znače nešto. Pregrade se pomere za oko tri stepena. To je malo. Ali tri stepena su dovoljna da planeta koja stoji tačno uz pregradu pređe na drugu stranu — i zato skoro polovina karata ima bar jednu takvu planetu, a vrlo malo njih ima dve ili tri.

Drugim rečima: nikad se ne razilazi cela karta. Razilazi se ona jedna planeta koja i inače stoji na granici.

Ako ti planeta menja polje kad promeniš sistem, to nije greška programa. To je podatak: ta planeta ti stoji na pregradi, i to o njoj govori više nego sam broj polja.

Cele kuće su treća priča, i menjaju pola karte

Postoji i najstarija podela od sve tri: cele kuće. Tu se ne računa ništa — polje je ceo znak. Ako ti podznak izlazi bilo gde u Lavu, ceo Lav je prvo polje, cela Devica drugo, i tako redom.

Tako su radili grčki astrolozi u prvim vekovima, Valens i Dorotej među njima. Na Zapadu je ta podela bila zaboravljena vekovima i vratila se tek devedesetih godina prošlog veka, kad su stari grčki tekstovi prevedeni i objavljeni.

Razlika prema Placidu nije sitna kao kod Regiomontana:

• Bar jedno telo menja polje: 97,3% karata
• Prosek po karti: 5,49 od 10 tela — više od pola karte

Zato se ta dva sistema ne mogu mešati usput, u istoj rečenici, bez imenovanja. Kad se u analizi pogleda i jedno i drugo, to mora da bude rečeno naglas i sa razlogom, inače je to biranje onog što trenutno odgovara.

Uz cele kuće nestaje i jedna pojava koju većina ljudi kod nas ima a ne zna za nju. Kad se polja računaju po Placidu, na našoj širini se dešava da se ceo jedan znak smesti unutar jednog polja i ne pojavi se ni na jednom vrhu — u programima za to piše da je znak „interceptovan", a prostije rečeno zatvoren. U mom uzorku to ima 67,8% karata po Placidu i 76,5% po Regiomontanu. Dakle nije izuzetak nego pravilo, i planeta u takvom znaku radi kroz vrata koja nisu njena.

Ima i granica: iznad polarnog kruga Placidus se ne može izračunati, jer tamo pojedini stepeni zodijaka nikad ne izađu ni ne zađu. Regiomontan i cele kuće rade svuda. Za nas to nema praktičan značaj, ali govori koliko su ta dva pristupa različita po prirodi.

Pa ko je u pravu

Odgovor koji dajem, bez okolišanja: u analizama računam po Placidu kao osnovnom sistemu.

Razlog nije tradicija nego usklađenost. Placidus deli vreme, i tehnike kojima se određuju datumi — napredovanja, usmerenja, godišnji ciklusi — takođe rade sa vremenom. Kad se za predikciju koristi jedan jezik, polja i datumi se poklapaju, a kad se mešaju dva, javljaju se greške koje izgledaju kao da karta ne radi.

Drugi sistem se uzima samo kad ga sama tema traži, i tada se imenuje — nikad prećutno, i nikad zato što daje odgovor koji bolje zvuči.

A za onu planetu koja stoji na granici postoji pravilo jednostavnije od svakog sistema: ako je planeta bliža uglu karte od 10 stepeni, ugao nosi presudu, a polje je detalj. Planeta pred samim izlaskom pripada tvom telu i tvom nastupu bez obzira na to da li je program smesti u dvanaesto ili u prvo polje.

Kako da proveriš u svojoj karti

Otvori kosmičku ličnu kartu i uradi jednu stvar: pogledaj stepen svake planete i stepen najbližeg vrha polja.

• Ako je razlika veća od 5 stepeni, tu nema spora — ta planeta stoji u istom polju u svakom sistemu, i možeš je čitati bez ograde.
• Ako je razlika manja od 3 stepena, to je planeta koja će ti se seliti iz programa u program. Nju treba čitati kao da pripada i jednom i drugom polju, sa prednošću onom u kom se tema iz tvog života stvarno odigrava.
• Ako je planeta blizu podznaka ili najviše tačke karte, prestani da brojiš polja — ugao je jači od pregrade.

I ako si nekad video dve različite karte za isti datum pa pomislio da astrologija ne drži vodu, sada znaš da su obe bile tačne. Spor nije bio oko tvog Sunca nego oko toga kako se povlači zid pored njega.