Ptolemej — knjiga stara skoro 1.900 godina i tri stvari koje mu pripisuju, a nije ih napisao

Aleksandrija, oko 150. godine. Čovek po imenu Klaudije Ptolemej piše dve knjige. Prva je „Almagest", u kojoj postavlja model neba koji će Evropa koristiti sledećih četrnaest vekova. Druga je „Tetrabiblos", doslovno Četvoroknjižje, i ona je razlog zašto tvoja karta danas izgleda baš ovako.

Skoro 1.900 godina kasnije, svaki program koji crta natalnu kartu — uključujući onaj kojim ja računam — poštuje odluke donete u toj drugoj knjizi. A dobar deo onoga što se danas pripisuje Ptolemeju u njoj uopšte ne piše.

Šta je u knjizi

Četiri knjige, i svaka ima svoj posao.

Prva brani samu mogućnost astrologije i postavlja alat: prirode planeta preko toplog, hladnog, vlažnog i suvog; podela na dobrotvore i zlotvore; sekta, dakle razlika dnevne i noćne karte; dostojanstva planeta — kuća, uzdignuće, triplicitet, termin, lice; i aspekti.

Druga se ne bavi pojedincem nego zemljama, narodima, pomračenjima i vremenskim prilikama.

Treća ulazi u natalnu kartu: začeće i rođenje, dužina života, telo i temperament, priroda duše, roditelji, braća i sestre.

Četvrta nastavlja istim redom: imovina, čast i zanimanje, brak, deca, prijatelji i neprijatelji, putovanja, smrt, i na kraju podela života na razdoblja.

Pogledaj još jednom taj spisak iz treće i četvrte knjige. To je, red po red, sadržaj ozbiljne natalne analize i danas. Nije se promenilo pitanje — promenio se samo jezik kojim se odgovara.

Jedna njegova odluka koja se vidi u svakoj zapadnoj karti

Ptolemej je odlučio da krug počne na prolećnoj ravnodnevnici, a ne na nekoj zvezdi. Zbog te jedne odluke tvoja karta danas izgleda ovako, a ne drugačije.

Evo šta to znači. Nebo ima dva moguća početka. Možeš krug od 360 stepeni zakačiti za zvezde — za neku tačku u sazvežđu, pa neka se ceo sistem pomera zajedno sa njima. Ili ga možeš zakačiti za odnos Zemlje i Sunca, to jest za trenutak kad Sunce pređe nebeski ekvator i dan se izjednači sa noći. Ptolemej bira drugo, i od Ovna pravi znak koji počinje na prolećnoj ravnodnevnici bez obzira na to koje se zvezde tu zateknu.

Zbog toga se ta dva sistema danas razilaze za oko 24 stepena, skoro cele znakove. Indijska astrologija je ostala uz zvezde, zapadna je ostala uz Ptolemeja. Kad ti neko kaže da ti „po pravom zodijaku" nisi Lav nego Rak, on ne otkriva grešku — on koristi drugi početak kruga, onaj koji Ptolemej nije izabrao.

Ako hoćeš da vidiš koliko je taj početak prisutan u praksi: tekst o znaku Vage počinje tačnim trenutkom jesenje ravnodnevnice, jer se cela zapadna karta i dalje meri od te tačke.

Tri stvari koje mu pripisuju, a nije ih napisao

Prvo, čuvena rečenica. Najpoznatija rečenica zapadne astrologije, ona da zvezde nagoveštavaju ali ne primoravaju, u Ptolemejevoj knjizi ne postoji. To je latinski moto sklopljen mnogo vekova kasnije. Ono što on stvarno piše, u prvoj knjizi, jeste nešto preciznije i za astrologa mnogo korisnije: da ono što se vidi unapred ne dolazi neumitno i da se pripremom može ublažiti. Smisao je blizak, ali rečenicu koju svi navode nije napisao on.

Drugo, „Stogovor". Vekovima je uz Tetrabiblos štampana zbirka od sto kratkih izreka, poznata kao Centiloquium ili „Karpos", pod njegovim imenom. Srednjovekovni astrolozi su je citirali kao Ptolemeja i po njoj radili. Nije njegova; nastala je znatno kasnije i pripisana mu je da bi dobila težinu. Dobar deo pravila koja se i danas prepisuju kao „Ptolemejeva" dolazi iz te zbirke, a ne iz njegove knjige.

Treće, dvanaest polja. Ovo iznenadi svakoga ko prvi put otvori Tetrabiblos. Poglavlja o dvanaest polja, onakvog kakvo danas svi koriste — prvo telo, drugo novac, treće braća, četvrto kuća — kod Ptolemeja praktično nema. On polja koristi štedljivo i uglavnom tamo gde su mu potrebna za dužinu života. Topički sistem, u kojem svako polje pokriva svoju oblast života, razrađuju drugi: Valens, Firmik, pa arapski pisci. Kad gledaš svoju kartu podeljenu na dvanaest kriški i čitaš šta koja znači, ne gledaš Ptolemeja.

Tačka oko koje se stari ne slažu, a ti je imaš u karti

Tok sreće, poznat i kao Fortuna, računa se od tri tačke: podznaka, Sunca i Meseca. Danju se meri razmak od Sunca do Meseca i prenosi na podznak. Pitanje na kojem se škole razilaze glasi: da li se noću taj red obrće?

Valens i većina posle njega kažu da — noću ide obrnuto, jer noću vodi Mesec. Ptolemej kaže ne, računa se isto u oba slučaja.

Nisam hteo da procenjujem koliko je ta razlika velika, pa sam je izmerio. Pustio sam 7.305 karata kroz efemeridu (rođenja između 1950. i 2009, svaki treći dan, sat rotira kroz 24 časa, Beograd), od čega je 3.647 noćnih, i za svaku noćnu izračunao obe Fortune.

Ptolemej računa tok sreće isto danju i noću. Ostali ga noću obrću. Na 3.647 noćnih karata te dve tačke padaju u različito polje — u sto posto slučajeva, bez izuzetka.

U različit znak padaju u 91,8% karata. A sto posto kod polja nije slučajnost nego geometrija: dve Fortune su ogledalo jedna drugoj oko podznaka, jedna je tačno onoliko ispred njega koliko je druga iza, pa ne mogu da završe u istoj kriški.

Prevedeno na tvoju kartu: ako si rođen noću, tvoj tok sreće je u jednom polju po Ptolemeju, a u drugom po Valensu. Ne u nijansi — u drugoj oblasti života. Jedna škola ti kaže da sreća dolazi kroz partnera, druga da dolazi kroz posao.

Mi računamo po sekti, dakle protiv Ptolemeja na ovoj tački. Razlog nije poštovanje prema Valensu nego provera na kartama: kod noćnih rođenja obrnuta Fortuna se češće poklapa sa onim što čovek zna o svom životu. Ptolemej je bio genije sistema, ali je pisao kao naučnik koji sređuje gradivo, dok su Valens i Dorotej pisali kao ljudi koji su po ceo dan radili sa klijentima. Na ovakvim mestima to se vidi.

Pet uglova koji se i danas zovu njegovim imenom

Još jedna stvar koja jeste njegova, i koju koristiš svaki put kad pogledaš kartu.

Ptolemej aspekte izvodi iz odnosa delova kruga: polovina daje opoziciju, trećina trigon, četvrtina kvadrat, šestina sekstil. Šta ne daje lep odnos — nije ugao. Zato u njegovom sistemu nema poluseksila ni kvinkunksa, i zato se tih pet veza i dan-danas zovu Ptolemejevi aspekti.

Koliko to oduzima? U istom uzorku od 7.305 karata, prosečna karta ima 7,75 Ptolemejevih uglova između sedam klasičnih planeta i još 2,58 onih sitnih koje je on odbio. Ko računa i sitne, dobija karti trećinu veza više. Ko ne računa, radi po Ptolemeju.

Kako da proveriš u svojoj karti

1. Izračunaj kartu na kosmičkoj karti i pogledaj da li ti je Sunce iznad ili ispod horizonta. Ispod znači noćno rođenje.
2. Ako si rođen noću, nađi tok sreće i pogledaj u kom je polju. Zatim ga preslikaj preko podznaka na drugu stranu — to je Ptolemejeva verzija.
3. Uporedi ta dva polja sa svojim životom: kroz koju je oblast tebi stvarno dolazilo ono što se zove sreća, kroz onu prvu ili kroz onu drugu.
4. Prebroj uglove u svojoj karti. Ako ih ima oko osam, gledaš Ptolemejevu kartu; ako ih je jedanaest, gledaš modernu.

Knjiga stara skoro 1.900 godina ne bi opstala da nije dobra. Ali ni ona nije sveta: na tri mesta joj je dopisano ono što nije rekao, a na jednom se pokazalo da su oni koji su radili sa ljudima bili bliži životu od čoveka koji je sređivao sistem.